Printer Friendly Version ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ЕПИСКОПА ПАКРАЧКО СЛАВОНСКОГ ЈОВАНА "ИСТОРИОГРАФИЈА ХОЛОКАУСТА У ЈУГОСЛАВИЈИ" @ 20 October 2015 08:31 AM

СА ПОРТАЛА СЛАВОНСКЕ ЕПАРХИЈЕ СПЦ

ПАКРАЦ - Књига епископа пакрачко славонског Јована "Историографија холокауста у Југославији" (издање на српском језику) вечерас је промовисана у препуној сали Владичанског двора у Пакрацу.
Говорећи на промоцији проф. др Томазо Делера са Универзитета Тускиа у Витербу у Италији рекао је да је књига владике Јована уствари уџбеник о холокаусту.
"Владика Јован је дао свим будућим истраживачима неопходан алат, јер овђе се налази најбољи приказ проблема и литературе која се тиче холокауста. Сама књига је почела да се рађа у нашим дугим разговорима у Јерусалиму на ову тему", рекао је проф. Делера.
Он је истакао да је "Историографија холокауста у Југославији" својеврсна теорија холакауста у Другом свјетском рату и да поставља кључна питања и даје одговоре на  питања која је разлика између холокауста и геноцида, да ли је антисемитизам и другђе у Европи исти као и у Југославији, те каква је улога у холокаусту Италије и посебно Римокатоличке цркве.
Посебну пажњу проф. Делера посветио је управо поглављу о "добрим Италијанима" и улози папе Пија XII у Другом свјетском рату, али и улози кардинала Степинца.
"Папа је покушао да заузме неутралну позицију у тим дешавањима, али то је било немогуће јер су многе католичке државе биле фашистичке, као што је била и НДХ. Када је Степинац у питању нису проблем само његови идеолошки ставови, него и директно извршење злочина које је починио његов клер", рекао је проф. Делер с чим су се сложили и остали промотери.
Проф. др Симха Епштајн са Јеврејерског универзитета у Јерусалиму рекао је да о историји холокауста није лако писати ни у једној земљи, а посебно не у вишенационалној, каква је била Југославија, јер се одговорност за злочине увијек међусобно пребацује са једног на други народ.
"Комунистичка реторика није помињала ни националност злочинаца, ни жртава. Када су Јевреји у питању о томе се још и чуло јер су у Другом свјетском рату масовно убијани у цијелој Европи, али није било дозвољено да се помиње страдање Срба и српске жртве. Падом социјализма враћа се слобода да може да се пише, али тада долази до кривих интерпретација, минимализују се злочини над Јеврејима и Србима, па се чак и рехабилитују неке личности одговорне за њих, посебно у Хрватској", рекао је проф. др Епштајн.
Посебно је истакао да историчари у Јад Вашему владику Јована сматрају самим врхом истраживања холокауста.
Говорећи о књизи, директор Сектретаријата за вјере Републике Српске, историчар, Драган Давидовић рекао је да се посматрање истраживања холокауста у Југославији, којим се у књизи бави владика Јован, може посматрати преко његове анализе у доба социјализма од 1945. до 1980. године, када су се тим питањем бавили ријетки, и након 1980. године када су млађи истраживачи почели да отварају архиве.
"Владика Јован у овој књизи дао је основна упуства са списком литературе за сваког оног ко даље жели да се бави истраживање холокауста или питањем геноцида над Србима и Ромима у Другом свјетском рату у Југославији. Ово је изузетно историјско дијело које не потенцира пуки инвентар злочина холокауста, него на јасним чињеницама недвојбено даје и научно опређељење њеног аутора", рекао је Давидовић.
Владика Јован рекао је да је књигу написао уз менторску палицу његовог професора, једног од највећих истраживача холокауста, Давида Банкиера.
"Обојица смо схватили да нема књиге у којој може на једном мјесту наћи све оно што је у свијету, али и овђе, објављено о холокаусту у Југославији. Ова књига била је посљедње што је проф Баниера погледао прије своје преране смрти", рекао је владика Јован, истичући ипак да је научно истраживање о холкауста и геноциду  у Југославији у Другом свјетском рату у посљедњих десет година далеко отишло.
Промоцији књиге "Историографија холокауста у Југославији" присуствовали су и предсједник Српског народног вијећа у Хрватској Милорад Пуповац, предсједник Српског демократског форума у Хрватској Вељко Џакула, предсједник СКПД Просвјета из Загреба Чедо Вишњић, директор Републичког завода за заштиту споменика РС Слободан Наградић, али и велики број студената Филозофског и Факултета политичких наука из Бањалуке.